Arheološko nalazište na Tajvanu, staro 10 000 godina, sadrži fragmente koji svedoče o upotrebi ove biljke. Ispunjeni su žicama utisnutim oko ivice, za koje se veruje da su napravljene pritiskanjem konopca od konoplje i vlakana od biljaka kanabisa preko vlažne gline.
Konopljina tkanina bila je široko korišćena za izradu odeće u drevnoj Kini.
Kineski car Pen Ts’ao 2800. pne., Tvrdio je da je napisao kineski medicinski udžbenik. Tvrdi se da je „Ma“ ili da je marihuana bila moćna lekovita biljka.
U sibirskim grobnicama nalaze se tragovi izgorelog semena konoplje iz 3.000 p.n.e.
Kanabis je prvi toksikomski test 1975. godine uradio Carl Linnaeus, dok ga je u zapadnom svetu početkom 19. veka detaljno opisao lekar Villiam O’Shaughnessi, poznat kao pionir kanabisa. Izveštavao je Medicinsko i fizičko društvo u Kalkuti u Indiji 1839. godine o efektima kanabisa na ljude i zvanično radio studije o upotrebi indijske droge gunjah. Takođe je sproveo prva klinička ispitivanja, dajući tinkture psima, mačkama, miševima i zečevima. Kanabis je prvi put postao popularan i koristio se kao droga u Evropi kada su se Napoleonove trupe vratile iz Egipta.
